Ideja koja mijenja svakodnevicu

U zemlji u kojoj veliki broj ljudi ima imanja udaljena od mjesta stanovanja, svakodnevno zalivanje bašti, voćnjaka ili vinograda često znači i sate provedene u putu. Upravo iz potrebe da se takav posao učini jednostavnijim i efikasnijim nastala je ideja o pametnom sistemu za daljinsko navodnjavanje koji razvijaju dvojica mladih inženjera iz Podgorice – elektroinžinjer Milivoje Lopušina i magistar mehatronike Vuk Vujošević, istraživač na Tehničkom univerzitetu u Kelnu.

Njihov projekat predstavlja inovativno rješenje koje omogućava da se imanja širom Crne Gore navodnjavaju na daljinu, uz stalni nadzor sistema i automatsko prepoznavanje potencijalnih problema. Riječ je o tehnologiji kakva trenutno ne postoji ni u Crnoj Gori ni u širem regionu, a koja ima potencijal da značajno olakša rad poljoprivrednicima i vlasnicima imanja.

Sve je počelo jednim razgovorom među prijateljima i problemom koji je mnogima poznat – svakodnevnim odlaskom na imanje samo zbog zalivanja biljaka.

„Naš prijatelj nam se požalio da gotovo svakodnevno mora da putuje do svog imanja koje se nalazi van grada samo kako bi zalivao baštu. Pitao nas je da li postoji način da se taj proces automatizuje i da se navodnjavanje kontroliše putem mobilnog telefona. To nas je podstaklo da počnemo razmišljati o rješenju koje bi omogućilo upravljanje navodnjavanjem „na jedan klik“. Tako je počeo razvoj našeg sistema za pametno navodnjavanje“, objašnjava Milivoje.

Na samom početku projekta tim je bio veoma mali. Ideju su pokrenula dvojica dugogodišnjih prijatelja koji su, svako u svojoj oblasti, počeli razvijati prve elemente sistema.

„Na početku smo bili samo nas dvojica –Vuk Vujošević i ja. Ja sam bio zadužen za razvoj hardvera, dok je Vuk radio na razvoju softvera i mobilne aplikacije. Kako je projekat napredovao, pridružile su nam se i druge kolege koje se bave programiranjem i agronomijom“, kaže naš sagovornik.

U zemlji poput Crne Gore, koja ima značajan poljoprivredni potencijal, ali još uvijek relativno skromno koristi savremene tehnologije u proizvodnji, ovakva rješenja mogu imati posebno važnu ulogu.

„Pametni sistemi za navodnjavanje mogu povećati efikasnost proizvodnje, smanjiti potrošnju vode i olakšati rad poljoprivrednicima, posebno onima koji obrađuju zemljište udaljeno od mjesta stanovanja“, pojašnjava Vuk.

Za razliku od klasičnih sistema za navodnjavanje, koji najčešće funkcionišu kao jednostavni tajmeri, ovaj sistem donosi mnogo više informacija i kontrole nad cijelim procesom.

„Klasični sistemi uglavnom u određenom trenutku otvaraju i zatvaraju elektromagnetne ventile, ali često ne pružaju povratnu informaciju o tome da li je navodnjavanje zaista izvršeno. Naš sistem prati parametre poput pritiska i protoka vode i može prepoznati nepravilnosti, poput nedostatka vode ili curenja u instalaciji. Korisnik tako dobija jasnu informaciju o stanju sistema i obavještenje ukoliko dođe do problema“, objašnjavaju naši sagovornici.

Praćenje ključnih parametara – poput pritiska vode, protoka i nivoa vode u bunaru – omogućava sigurniji i pouzdaniji rad sistema.

„Ako nestane vode, padne pritisak ili ventil ne radi ispravno, korisnik odmah dobija obavještenje putem aplikacije. Na neki način sistem brine i o sebi, jer sam detektuje nepravilnosti i upozorava korisnika“, kaže Milivoje.

Važan dio sistema predstavlja i meteorološka stanica koja prikuplja podatke o temperaturi, vlažnosti vazduha, padavinama i drugim parametrima. Ti podaci omogućavaju preciznije planiranje navodnjavanja.

„Ako je najavljena kiša ili je zemljište već dovoljno vlažno, sistem može smanjiti ili odložiti navodnjavanje kako bi se izbjeglo nepotrebno trošenje vode“, objašnjava naš sagovornik.

Jedan od tehnološki najzanimljivijih segmenata sistema je primjena kompjuterske vizije koja omogućava prepoznavanje biljaka.

„Korisnik putem mobilne aplikacije dostavlja fotografiju zone navodnjavanja. Sistem zatim analizira fotografiju i pokušava da identifikuje vrste biljaka i karakteristike zemljišta. Na osnovu tih informacija, kao i podataka sa meteo stanice, sistem može predložiti optimalan režim navodnjavanja“, objašnjava Vuk.

Razvoj kompletnog rješenja – od elektronike do softvera – zahtijevao je ozbiljan rad i integraciju različitih tehnologija.

„To je prilično zahtjevan proces jer podrazumijeva razvoj elektronike, softvera, mobilne aplikacije i integraciju sa vodovodnim sistemom. Prednost je u tome što imamo potpunu kontrolu nad razvojem i možemo brzo testirati i unapređivati sistem“, kaže naš sagovornik.

Sistem je osmišljen tako da može biti koristan različitim korisnicima – od vlasnika manjih bašti do velikih poljoprivrednih proizvođača.

„Zahvaljujući modularnom pristupu, sistem se može prilagoditi različitim veličinama površina i različitim potrebama korisnika“, ističe Milivoje.

Posebna pažnja posvećena je i prilagođavanju sistema specifičnim uslovima u Crnoj Gori, koja ima vrlo raznolike klimatske zone.

„Testne verzije sistema su već radile u centralnoj regiji Crne Gore i pokazale stabilan rad. U planu je dodatno testiranje u južnoj i sjevernoj regiji kako bismo osigurali pouzdanost sistema u različitim klimatskim uslovima“, dodaje on.

Jedan od ciljeva razvoja bio je da sistem bude jednostavan za korišćenje i da ne zahtijeva posebno tehničko znanje.

„Cilj je autonomno navodnjavanje, što znači da korisnik u idealnom slučaju ne mora ništa da radi. Sistem sam prati vremenske uslove, stanje vode i druge parametre i na osnovu toga donosi odluke o navodnjavanju. Korisnik putem aplikacije može pratiti stanje sistema ili po potrebi ručno upravljati pojedinim zonama“, objašnjavaju naši sagovornici.

Razvijati tehnološki startap u Crnoj Gori, međutim, nije jednostavan zadatak.

„Ovakvi projekti zahtijevaju značajna finansijska sredstva, ali i multidisciplinarni tim stručnjaka. Potrebno je mnogo rada, testiranja i upornosti da bi se ideja pretvorila u funkcionalan proizvod“, kaže Milivoje.

Podrška institucija može imati važnu ulogu u razvoju ovakvih projekata. Tim je, kako kaže, određenu podršku dobio kroz konkurs Glavnog grada.

„Na tome smo veoma zahvalni. Takođe smo dobili informacije da će registrovani poljoprivrednici moći da ostvare subvencije za kupovinu sistema kroz programe Ministarstva poljoprivrede“, pojašnjava naš sagovornik.

Kada je riječ o izazovima, teško je izdvojiti samo jedan.

„Tehnološki razvoj zahtijevao je mnogo testiranja i optimizacije, finansijski aspekt je zahtjevan jer je riječ o hardverskom proizvodu, a tržište često zahtijeva dodatnu edukaciju kako bi prepoznalo prednosti novih tehnologija“, objašnjava Vuk.

U narednim godinama planovi su ambiciozni – prije svega dalji razvoj sistema i širenje na nova tržišta.

„U narednih nekoliko godina planiramo dalje unapređenje sistema i njegovo širenje na veći broj korisnika. Dugoročno gledano, cilj nam je izlazak na regionalno tržište, a zatim i na šire evropsko tržište“, kaže naš sagovornik.

Tehnologije poput ove mogu imati važnu ulogu u razvoju održive poljoprivrede.

„Preciznim doziranjem vode, analizom vremenskih uslova i praćenjem parametara sistema moguće je smanjiti potrošnju vode i povećati efikasnost proizvodnje“, ističe Milivoje.

Za njega ovaj projekat ima i snažnu ličnu dimenziju.

„Moji baba i đed su bili poljoprivredni radnici i od malih nogu sam imao priliku da vidim koliko je taj posao zahtjevan i koliko rada stoji iza svake proizvodnje. Upravo zato mi predstavlja posebno zadovoljstvo raditi na tehnologiji koja može olakšati svakodnevni rad ljudima u poljoprivredi“, zaključuje naš sagovornik.

U vremenu kada se poljoprivreda sve više oslanja na tehnologiju, ovakva rješenja pokazuju da inovacije mogu nastati i iz lokalnih potreba i ideja. Projekat mladih inženjera iz Podgorice pokazuje kako spoj znanja, tehnologije i preduzetničkog duha može donijeti konkretna rješenja za svakodnevne probleme ljudi.